Sve što niste znali o pisanju blogova a niste smeli da pitate

Nedavno sam objavila priču o tome kako nastaju sve one lepe fotografije kojima se divimo po raznim sajtovima i blogovima. A pošto fotografije najčešće krase neki prepametan tekst, evo ogoljenog kreativnog procesa sastavljanja bloga. Bar onako kako ja najčešće radim.

Oči mi se sklapaju, prošlo je 22h, ali stvarno sam rešila da ovu priču privedem kraju. Dobro, koga ja lažem, kako to da izvedem kada nisam ni započela. Svaki početak je težak. Da bih završila, moram da počnem.
Evo, počinjem.

Ali prvo da napravim neki lep čaj za opuštanje.

A mogla bih nešto i da gricnem. Komad sira, malo pršute. Čaša vina. Gle, moja omiljena serija… “Seks i grad”, milionita repriza. I to epizoda kada Keri ostavlja Zverku. Kako to da propustim!

Dobro, čaj se ohladio. Nema veze nastaviću sutra.

Sutradan, 9h

Odvezla dete u vrtić, sklonila igračke rasute po podu, odeću sa stolica.

Evo smestila sam se, počinjem. Uh nokat mi se zacepio, gde li mi je turpija…

Najbolje se radi uz muziku. Taman da na jutjubu pronađem neku inspirativnu melodiju. Divna pesma, gde me nađe, podsetila me na… bolje da isključim, nostalgija ubija budućnost.
Uostalom, tišina je zakon.

Pre nego što počnem, da proverim šta ima novo na FB. Koliko novih statusa! Prelistavam, nebitno, nebitno… aha ovo je interesantno. Idem dalje, vidi vidi šta ona radi a kao nema vremena, licemerno… E ovo je zanimljivo: kako se za tri dana podmladiti, smršati i promeniti život! Ček baš da pročitam…

09h30

Koji haos u kući! Ne mogu tako da radim, moram malo da pospremim. A prašina… Ali sada nemam vremena. Možda da pozovem spremačicu..?

Kako da počnem… aha, gde ono beše link za onaj fenomenalan sajt koji objašnjava kako dobiti inspiraciju… evo… hmmm… Kaže, nadahnuće dolazi kada odmarate, tada mozak nije opterećen raznim glupostima. Fino, znači treba da se opustim i samo će mi se javiti. Ili da promenim ambijent.
Dooobro! Pakujem stvari, laptop… gde da odem?

09h45

Ipak sam ostala kući, svako izmeštanje dodatno troši vreme. Nego, mogla bih kafu da spremim. Još bolje, kapućino. Naravno, nema mleka. Odoh na brzinu do prodavnice. Gde mi je spisak…

10h30

Dosta je bilo. Fokus na tastaturu i ekran. Kuckam, brišem. Trudim se da nahvatam misli koje lete naokolo kao “mace” u proleće. Na mahove ih je previse pa ih rasterujem, tresem glavu da bih se rešila viška.

12h

Gle, mobilni mi je bio utišan. Koliko propuštenih poziva ! Pa poruke ! Hm, šta ima novo na instagramu… Red je da lajkujem pratioce, ajmo klik, klik, uh ovo je baš dobra slika… zanimljiv profil… ček da vidim ko je… gle, ima sajt…

… Šta reći ? Ovako to najčešće ide. I baš tako sam i ovaj tekst sastavila.

Razni autori na različite načine oblikuju svoje priče. Neki ne idu dalje dok svaku rečenicu ne doteraju do savršenstva. Jezički besprekorne, bez suvišnih reči, samo one koje gađaju pravo u metu. Odstranjuju sve što je višak. Ja radije prvo nabacam sve čega se setim, onda slažem, preslažem, pomeram, brišem… Zatim odmorim. Pa mi na pamet padne nešto deseto, započnem novi tekst. Desilo mi se da uporedo pišem tri potpuno različite priče… da bi se na kraju izrodila četvrta.

Zašto pišem ? Što reče jedna drugarica, ima priča koje moraš da izbaciš iz sebe, jednostavno moraš. Eto, zato.

Uzgred, nadam se da vas ovaj iskreni prikaz mog „kreativnog procesa“ nije razočarao. Nije baš uvek tako. Nego sad moram da odaberem fotografiju. Gde li sam ono beše skembala taj folder… Jao, na ove slike sam potpuno zaboravila, vidi vidi, čega tu sve ima…