Ono što najviše želim na svetu je sloboda. Sloboda da budem Ja. Sloboda da kažem – Ne:
svemu što remeti moj duševni mir,
ljudima, razgovorima, događajima koji me izbacuju iz ravnoteže,
svemu što mi se ne dopada.
Ne – kada žele da mi nametnu nešto što suprotno mojim stavovima i etici.
Ne – prinudama društvenih normi sa kojima se ne slažem.
Mnogo mi je trebalo da naučim. Čitav jedan život, mnoštvo propuštenih prilika i godina.
Šta je zapravo važno, a šta nije? U životu je 99% stvari nebitno. Jedino što našoj duši stvarno treba, jeste sreća i mir. Šta nas čini srećnim? Nemojte me pogrešno shvatiti, svi smo mi negde materijalna bića, volimo razne stvari i zadovoljstva koje nam pružaju. Divnih li površnih uživanja čiji smo postali robovi.
A na kraju balade, sabiramo protraćeno vreme i osećanja…
Hladan kišan dan. Obaveza preko glave, vremena nikada dovoljno. Čeka me naporna radna nedelja. Ništa mi ne smeta.
Danas je moj dan. Sutra takođe. I svaki naredni. Prošetaću. Najzad ću otvoriti jednu od knjiga koje odavno strpljivo čekaju na red. Smejaću se. Radiću ono što mi prija. Hodaću sunčanom stranom, kloniću se senke i mraka.
Želim da u svakom trenutku mogu da kažem: ovo je najsrećniji sekund u mom životu.
(Foto: Milan Peca Nikolić)
No Comments