Luda žena

Doživljaji iz doma zdravlja

Priča koja sledi može slobodno da se upotrebi za snimanje tv serije. Bila bi ozbiljan hit baš kao bolji život ili srećni ljudi.

Uvod:

Ranom zorom (pre osam) odlazim u dom zdravlja. Termin sam zakazala još pre dve nedelje. Smeštam se u čekaonicu. Pored mene dve žene sa cegerima za pijacu (pijaca je blizu, valjda posle lekara idu po paradajz, logično).
Sa moje desne strane srednjovečni debeli čovek skroluje FB feed. Diskretno pokušavam da vidim šta čita, možda prati baš mene?
Preko puta penzioner sa kačketom, sedi kao zapeta puška spreman da poleti ka vratima ordinacije.
Po hodniku uobičajeno komešanje. Otac i ćerka tinejdžerka u helankama sa leopard printom glasno se raspravljaju. Dom zdravlja je zaista pravo mesto za analizu ocene iz istorije i geografije.
Malo dalje zbunjena bakica traži oftalmologa, medicinska sestra se upinje da joj objasni da je pogrešila vreme, dan, sprat i zgradu.
Ukratko, klasika.

08h20

Kuckam na vrata medicinske sestre koja asistira moju izabranu (nisam je izabrala, nije bilo druge slobodne) lekarku. Sestra upitno podiže desnu obrvu, srče vrelu kafu i ne progovara.

Ja: Dobar dan, kako ste? Znate, ja imam zakazano u osam ali sam malo zakasnila (nije tačno, ovo je moj ponizan pokušaj da opravdam svoj drski ničim izazvan ulazak kod nje) pa da proverim da li me je doktorka prozivala možda slučajno?

Sestra: Ne ne, ona je sada primila zakazanog u deset do osam. Sedite, prozvaće vas.

Bože kako je ta žena vredna! Proširila je svoje radno vreme, počinje ranije da bi primila što više pacijenata… svaka čast, sve sam ih pogrešno procenila, sram da me bude…

Ja: Aha, dobro, dobro, biću tu, evo odmah tu na onoj stolici, vidite, sačekaću, hvala i izvinite još jednom što sam onako ušla.

08h25.

Nailazi krupna medicinska sestra važnog držanja, ulazi (bez kucanja) kod koleginice i uvodi zbunjenog čoveka u trenerci sa nekakvim čudnim pletenim cipelama. Kroz zatvorena vrata se čuje glasan razgovor.

Krupna sestra: E pa dobro u redu dogovoreno koleginice, Žika će sačekati da ga doktorka prozove, odnosno prozvaće Simu ali on ne može da dođe pa će Žika da uzme uput umesto Sime… Da, ovo je Žika, Sima je u banji. Hajde Žiko sačekajte malo, prozvaće vas doktorka.
Gde da sačekate? U čekaonici. Ne, ne možete kod sestre da čekate, morate u če-ka-o-ni-cu.
Tako je, izađite i budite tu blizu vrata.

Ne, ne kod sestre, u če-ka-o-ni-ci. Prozvaće vas, tako je.

Krupna sestra izlazi zajedno sa Žikom. Žika čeka da prozovu Simu, koji ne može da dođe pa je on došao umesto njega. Da li su u srodstvu? Nemam pojma, kakve to ima veze?

08h40

Iz dubina ordinacije čujem svoje prezime. Skačem, letim… istovremeno samnom uleću i one dve gospođe sa cegerima. Kao, učinilo im se… Važi. Pokunjeno izlaze, ja pobednički ostajem kod sestre. Kafu je popila odavno, uzmuvala se, izgleda nešto traži. Okreće se ka meni, treba joj moja knjižica. Dajem joj parče plastike koje je zamenilo nekadašnje knjižice. Izgleda da taj naziv nikada neće izaći iz upotrebe.

Muva se po ordinaciji, mrmlja, prevrće kartone poređane po stolu. Propinje se na prste, kao da nešto traži, a to nešto je možda gore na vrhu police.

Ja: treba li vam pomoć, hoćete nešto da vam dohvatim?

Sestra: Ne ne, u redu je, hvala. Nego… nema mi vašeg kartona, pojma nemam gde bi mogao da bude.

Doktorka (promalja glavu kroz otvorena vrata. Isfenirana, našminkana, nokti tip top): Šta bi, nađoste li ga? Ne? Dobro, prozvaću sledećeg a vi tražite. Vi (obraća se meni) ostanite ovde, tu je negde vaš karton. Ne žurite nigde, nadam se?
Jok. Zakazala sam za osam da bih stigla na posao na vreme. Došla sam pre osam. Još malo pa će devet. Naravno da ne žurim, ovakvu zabavu ne bih propustila nikada, kome se još žuri na plaćeni posao? Da li cvikam od šefa? Ma razumeće on. Ili možda neće. Ali eto, nemam izbora.

Doktorka prevrće neke kartone po svom stolu, možda je moj baš tu? Ili ipak nije… Dok gledam njene prste kako vredno kuckaju po tastaturi kompjutera, primećujem da na sebi ima nakit u vrednosti moje godišnje plate… Pravo je zadovoljstvo biti pacijent tako uspešnog lekara. Ko kaže da su nam državni domovi zdravlja propali?


09h15

Sestra i dalje nervozno prevrće kartone po policama i fiokama. Kod doktorke su pobedničkim hodom uleteli supružnici penzioneri. Ne, ne leče se od iste boljke, nego svuda idu zajedno, valjda ako jedan zaboravi gde su krenuzli, drugi će se setiti.
Gle, evo ga i Žika.

Žika: Ja sam došao zbog Sime, on nije mogao pa je mene poslao. Treba mu uput za banju. Gde je Sima? Pa već je u banji, on je tamo trajno ali treba mu novi uput pa sam ja došao za njega jer on znate ne može.

Sestra: Pa zar niste vi već ovde bili malopre? Rečeno vam je da sačekate. U če-ka-o-ni-ci. Ne, ja nisam doktorka. Doktorka je u sledećoj ordinaciji. Izađite prozvaće vas.

Žika: Ja sam došao zbog Sime, samo mi treba uput…

Sestra:

Izađite, prozvaće vas doktorka. Ne, ja nisam doktorka. Sa-če-kaj-te!

Okreće se ka meni: Nema vam kartona, napraviću duplikat. Nema veze, ionako je sve u kompjuteru.
Nema veze? Zašto ja onda sedim ovde i učestvujem u snimanju tv serije Doživljaji iz doma zdravlja?


Ponovo Žika. Zastaje, gleda u sestru a potom se vraća u čekaonicu. Biće da je u glavi premotao film od malopre i shvatio da mora nazad u če-ka-o-ni-cu.

09h45

Iz doktorkine ordinacije izlaze ozareni supružnici penzioneri, izgleda da je poseta bila berićetna, pune su im ruke nalaza i recepata. Odlaze uz čvrsto obećanje – vidimo se ponovo za šest meseci!

Sve se nadam, sad je na mene red, sa ili bez kartona. Odjednom čujem sestru kako kliče:

Evo ga, tu je bio sve vreme, našla sam ga, imam ga, doktorka NAŠLA SAM KARTON EVO GA NA OVOJ POLICI, zamislite koliko sam ga tražila a bio je tu, baš tu!

10h00

Nakon dva sata, najazad sam kročila u ordinaciju.

Doktorka (prelistava moj karton dok joj na ruci zveckaju skupoceni provesci još skupocenijih narukvica čiju marku neću ovde napisati da ne bih tražila da mi plate reklamu): dobro dakle, šta smo ono imali? (zvuči kao da naplaćuje piće u kafiću). Šta vama treba? Hmmm, aha, dadada…. dobroooo…evo…

Tri minuta kasnije, slobodna sam.

Žika je u čekaonici, vreba pored vrata ne bi li se nekako dokopao uputa za banju za Simu.
Bakute sa cegerima strpljivo čekaju i u po glasa ogovaraju komšinicu iz prizemlja.
Sestra započinje sređivanje kartona koje je neki zli vilenjak rasturio na sve strane dok je ona bila na bolovanju (e, da, i sestre idu na bolovanja).
Doktorka je dohvatila mobilni telefon i pozvala svoju mamu. Kako ja to znam? Biće da je mama gluva, doktorka toliko viče da je čuje čitavo prizemlje doma zdravlja.

Život ide dalje…

No Comments

    Leave a Reply