Kraj radne godine, negde, u nekoj kancelariji na brdovitom Balkanu.
Sedim smorena za kompjuterom i pravim se da radim nešto bitno dok slušam kolege koji se i ne trude već gledaju google mape street view i raspravljaju o nekim nadvožnjacima, ko je kada gradio i ko se ugradio i tako to (?) Odjednom, jedan uzvikne:
Šta je bre ovo kakav je ovo glupi mejl, nisam ja ništa poručio, ko su pa sad ovi?
Najzad nešto zanimljivo u mračnom i kišnom radnom decembarskom danu. Momak gleda privatne mejlove i sikće. Stigla mu potvrda da je uspešno poručio neku knjigu na francuskom (?), i to sa francuskog sajta za koji nikada nije čuo. Gleda, zgražava se i viče:
Prevara, eto neko mi je hakovao mejl, srećom pa mi nije hakovao kreditnu karticu, neko se usudio da iskoristi moj mejl i kako ja sada to da odjavim jao meni kad navale promotivne poruke ima da me spamuju u nedogled…
Čini mi se da je malkice ocd; svuda vidi zaveru, uvek ga neko prisluškuje i spamuje, i tako to. Ipak, slažem se da je malo verovatno da je poručio knjigu na jeziku koji ne zna, iz prodavnice za koju prvi put čuje.
Dakle da, neko je zloupotrebio njegov mejl – ali ne i njegovu karticu. Stvari postaju zanimljive, baš nam je tako nešto trebalo, malo da se razbudimo.
Sa google mapa prelazimo na inkriminisani sajt. Poznata prodavnica nudi svašta nešto, od knjiga i ulaznica za koncerte do najnovijih tehnoloških igračaka. Ispada da ima veliku falinku, prijaviš se i ne traže potvrdu o prijavi preko mejla. Znači svako može svakoga da prijavi, što je totalno bez veze.
Ili je možda namerno?
Idemo dalje. Osumnjičeni je kupio neku dečiju knjigu. Dobro, valjda nije u pitanju prevara, knjiga nije skupa. Isporučena je. Ulazimo u profil čoveka i nalazimo njegovu adresu. Živi u Švajcarskoj i očigledno se ne snalazi sa novim tehnologijana čim je uspeo da umesto svog mejla upiše tuđi. Doduše slični su, ali ipak. Hej, tu mu je i broj telefona… da ga pozovemo i izvređamo?
Dobro de, nećemo.
Guglujemo dalje, neverovatno je do koje mere je danas teško bilo šta sakriti, odnosno koliko je lako pronaći ljude na internetu. Malo pomalo, došli smo čak i do njegove slike! Živi u nekom gradiću na jugu Švice, oženjen je Portugalkom iz Portoa i imaju malo dete. Tu je i intervju sa njegovom ženom, priča kako je pobegla od ekonomske krize u Portugalu i završila u kantonu Valis. Sa našim čovekom koji je pogrešno upisao mejl mog kolege i poručio knjigu za dete…
Hm, šta sad da radimo? Da nastavimo da radimo, odnosno da se pretvaramo da radimo? A, ne, ovo je mnogo zanimljivije. Na sajtu postoji opcija – da li želite da primate reklamne sms poruke (štiklirati). Štikliramo. Sad će on da vidi šta se dešava kada greškom umesto svog mejla prijaviš tuđi!
Momci nastavljaju da bleje po netu. Komentarišu osobine raznih generacija, te bejbi bumeri, te generacija Z, X, milenijali…
Inače, pošto je kod nas najnovija moda sedenje na velikim loptama jer valja za kičmu, po ofisu se kotrljaju dve takve. Nakon priče o generacijama sledi komentar ko je koliko težak, odnosno koliko je u stanju lopta da izdrži njihovo gnjackanje po istoj.
I mogla bih ja ovako u nedogled da pišem o svemu i svačemu, nego nije u tome poenta. Stvar je u sledećem:
Ko još od zaposlenih očekuje da vredno rade 31. decembra??
No Comments