Kažu da se sve dešava s razlogom, da ni za čim ne treba žaliti i da ne treba propuštati prilike koje život pruža. Na ovo bih dodala da je zapravo najteže prepoznati takve prilike, a potom biti dovoljno odvažan i ugrabiti ih.
Takođe kažu da je život prekratak te da ne treba žaliti ni za čim.
Citiraću čoveka s kojim sam jednom imala izuzetno zanimljivu i dinamičnu razmenu stavova: „Prestao sam da razmišljam još u davnoj mladosti. Mozak samo pravi probleme, a ne daje rešenja…“ Raspravljali smo o vezama i emocijama; da li je on zaista mozak stavio na „off“ ili je ova izjava bila samo duhoviti mehanizam samoodbrane, to verovatno nikada neću saznati.
Ali…šta ako je bio u pravu? Da li su ljudi koji uživaju u trenutku, i ne postavljaju sebi nikakve granice, srećniji od nas koji u svemu tražimo logiku, tumačenje, razlog?
Od malih nogu ulazimo u začarani krug dopadanja, zaljubljivanja i razočarenja. Neko ranije, neko kasnije, svi neizbežno poželimo da pronađemo srodnu dušu sa kojom ćemo preći deo životnog puta. Voli one koji se prema tebi ponašaju kako treba, a ostale zaboravi. Lakše reći nego uraditi. Baš sam nedavno čvrsto rešila da niko i ništa nikada neće ugroziti moje raspoloženje. Održavaću relacije isključivo sa ljudima koji mi prijaju i ostaću zen u svim situacijama.
Voli one koji se prema tebi ponašaju kako treba, a ostale zaboravi. Sjajna motivaciona rečenica.
Međutim… ja nisam zaboravila…
(foto: Sever Zolak)
No Comments