Kažu da nas ljubav pokreće i motiviše, da je odredila mnoge živote i sudbine. Da li je to baš tako ili je ovo samo lepa fraza za romane? Moj život je svakako obeležila. Ja nisam zaljubljive prirode, možda bi bilo bolje da jesam. Više bih proživela i stekla dragoceno iskustvo. Moje naklonosti međutim uvek su bile postojane – ja sam istrajna osoba. Verujem u svoje izbore, verujem u viteza na belom konju i u srećne završetke. Verujem u „déjà vu“ i u sudbinske susrete. Dobro, strpljenje nije moja glavna vrlina, na tome moram da poradim. Ali učim, verujte mi, svakoga dana naučim nešto novo.
Evo šta sam naučila ove godine.
Nikada ne znate šta vas sutra čeka i šta vam je sudbina namenila. Nemojte biti uvereni da se znate. Život će vam dokazati da nemate pojma. Sve što ste prethodno naučili, ili u šta ste verovali, za tren oka može postati nevažno i smešno. Pogled na život će vam se promeniti, promenićete se. Da li ćete pri tome postati bolja osoba, to već ne mogu da garantujem. Neka vas Sila prati u lavirintu sudbine i potrage za srećom. Dobrodošli u tamnu stranu ljubavi. Da li ste spremni da prođete kroz iščekivanje, nadanje, razočarenje, tugu? Jeste li dovoljno snažni da verujete u sebe i svoj instinkt? Dovoljno strpljivi da dopustite vremenu da reši nedoumice, a sudbini da baci kocke? Hoće li vas iscrpeti gledanje u mobilni telefon i čekanje na poruku, ili bilo kakav znak života?
Jedna meni draga osoba, pohvalila se da uopšte ne mora da juri žene, jer one same stoje u beskrajnom redu čekanja na njegovu naklonost. Koliko god ja bila neposredna i jednostavna, u takav red nikada ne bih stala. Zabava je zabava, ali veze za jednu noć nisu za romantične duše kao što sam ja. Pokušala bih sa hipnozom, pa makar i na daljinu. Smišljala bih zanimljive priče, kao Šeherazada. Voli me… ne voli me…
(foto: Sever Zolak)
No Comments