U životu sam radila različite stvari, ali kad kažem različite, mislim baš različite.
Prevodila sam knjige, bavila se marketingom, digitalnim marketingom, administracijom.
Bila sam model, volim da fotografišem, trenutno radim tehnički posao a ujedno i vodim nekoliko digitalnih naloga, kao i par sopstvenih blogova. Svašta nešto, ali eto nedavno sam postala i motivacioni govornik.
Ja sam čudo od žene!
Dakle, stigne meni na mejl neobično formulisano pismo intrigantnog sadržaja. Čelnik nekakvog “udruženja 12p” oduševio se tekstovima mog bloga o roditeljstvu i predlaže saradnju. Ako sam ga dobro razumela, on smatra da sam ja rođeni predavač te da sam stvorena da pomažem drugima.
Pogledam ja linkove sa prethodnih predavanja tog udruženja. Simpatičan momak koji mi se obratio, nekako mi nije izgledao kao neko ko čita sajtove o roditeljstvu. Otkud on kod mene? Osim toga, ja sam samohrani roditelj, tim pre su teme o kojima pišem specifične.
Sumnjivo, veoma sumnjivo. Kao, pročitao moje tekstove i oduševio se. Ma hajde…
Ha, biće da sam mu se dopala pa me kao zove da predajem a zapravo…
Jooj, mislim da je isuviše mlad, šta sad? Da odem na piće sa nekim klincem koji će da mi se nabacuje a mogla bih majka da mu budem…Bez veze.
Dogovorimo mi susret. Odem ja na sastanak. Tek ono, nije došao sam, već sa devojkom koja je takođe deo te čudne priče.
Ok, nije muvanje, oni stvarno žele da me uposle.
To je to, obogatiću se!
Ili možda neću – očito je reč o besplatnom izlaganju…
Što da ne ? Ovo nisam nikada radila, a volim nove stvari.
Lepo smo se ispričali, čini mi se da sam ih malkice udavila, ali eto, napravismo dogovor.
I tako ja postadoh motivacioni govornik.
Pripremila sam se temeljno.
Sklopila prelepu power point prezentaciju, sa sve slikama, linkovima i tezama. Skroz profi, jer ja, kad motivišem – svi će da odlepe od motivacije.
Postaću popularna i slavna, nema šta. Promeniću živote srećnicima koji budu došli da me slušaju.
O čemu ću da pričam? Kako i zašto sam napravila sopstvene sajtove, i šta su mi u životu doneli… (šta su mi doneli?… hm… recimo, čast da držim ovo predavanje…)
Preciziran je datum i vreme, kao i lokacija – nekakav privatni fakultet za koji nikada nisam čula, ali eto, postoji i edukuje generacije perspektivnih mladih menadžera, preduzetnika i tako to.
Organizatori mi rekoše da očekuju navalu, do te mere da je pitanje hoće li svi moći da stanu u salu koja nam je dodeljena.
Te večeri sam se pažljivo doterala, ne bih li ostavila što je bolji utisak na mlade generacije željne znanja i iskustva.
Na recepciji su me oduševljeno pozdravili – vi ste Supermama? Ooo, dobrodošli, izvolite!
Uđem ja, sala poluprazna. Kaže mladi predsednik udruženja, sad će oni, takvi su vam danas studenti, neozbiljni, nikada ne stignu na vreme, sačekaćemo malo. Ali ne predugo, jer imamo super poznate tajne goste iz inostranstva koji će nam se obratiti putem skajpa.
Fenomenalno, naučiću i ja nešto večeras!
Naposletku se u sali okupilo dvadesetak osoba različitih godina i profila. Kad kažem godina, mislim – “mladih” studenata je bilo tek par. Ostale bih slobodno mogla da svrstam u sredovečne, a našlo se tu i par gospođa u godinama (znači baš, baš).
Zanimljiv fakultet, nema šta.
Dakle, moram priznati da su predavanja bila interesantna.
Skajp gošća iz Amerike sažeto je objasnila kako se uspešno bloguje za klijente raznih profila, i na koji način ona organizuje svoj dan i posao, a pri tome od toga i živi. Jedini problem, kako ja to vidim, jeste kako naći klijenta i kako adekvatno naplatiti sate koje dobar bloger provodi u istraživanju i obradi zadate teme. A to kod nas uopšte nije jednostavno.
Gost predavač, frilenser iz Srbije sa uspešnom karijerom u animaciji, prisutnima je dao par saveta dok se njegova supruga iz petnih žila trudila da fotografiše prisutne a da na slikama izgleda kao da je sala puna.
Što se mene tiče… pa nadam se da nisam udavila publiku. Mislim da im je bilo im je zanimljivo da čuju o raznim biserima naših uspešnih privatnika koji u plaćali malo, a tražili mnogo. Nije im baš bilo jasno šta sam ja sve to radila u životu, i zašto.
Pokušala sam da prenesem poruku u koju iskreno verujem:
Živ si si dok si u stanju da se interesuješ za nove stvari i učiš.
Živ si dokle god imaš želju i energiju da stvaraš – za sebe, za druge, ni za koga, onako iz čista hira.
Živ si dokle god si u stanju da na poziv nekakvog udruženja 12p dođeš da održiš predavanje od koga možda niko neće imati koristi.
Eto, u životu sam radila različite stvari, a te večeri sam postala i motivacioni govornik. Nisam sigurna da li sam uspela da motivišem one dve gospođe u najboljim godinama iz prvog reda. Sedele su neko vreme a zatim su se izvinile i otišle, jer “morale su da odu na još jedno mesto”.
Ne znam da li su trojica mlađahnih studenata nešto naučila od mene, Supermame sa tri lična sajta, iskustvom u vođenju društvenih medija i blogovanju za druge.
Nisam sigurna da li je polaznik koji je sve vreme oduševljeno klimao glavom i komplimentirao me (pa vi ste superžena! Javiću vam se da napravimo neki zajednički biznis!) bio tu da bi popunio broj, ili iz ličnog interesovanja.
Ne znam šta je Udruženje 12p (ne, “p” nije ono što vi mislite – ali šta zapravo znači, izgleda da neću nikada saznati) imalo od ovih predavanja.
Ovo je bila priča o tome kako sam postala motivacioni govornik. Možda je to bilo moje jedino predavanje te vrste, a možda je to početak jedne nove, nadasve plemenite karijere.
Idemo dalje…
No Comments