Kako bi bilo...

Ljubav na društvenim mrežama

Vidi ga ovde na ovoj fotografiji, šta kažeš?

Uuu, sviđa mi se! Tvoj dečko?

Aaaa, neee… ali ko zna… život piše romane jel da?

Opa! Pričaj, pričaj!

Ma nemam šta da pričam, znamo se već neko vreme.

Znate se? I?

I ništa. Sretnemo se tu i tamo…

I to je to?

Pa sviđa mi se, šta ću. Razmenimo poneku poruku.

Aha, koliko često? Jesi li ti sada na redu?

Ma ne, neću da mu pišem, nije ni on meni pisao odavno.

Ali ipak nešto očekuješ? Jeste li uopšte u kontaktu?

Jesmo, naravno… mislim, zavisi kako na to gledaš.

Kako na to da gledam? Kako ti na to gledaš?

U kontaktu smo preko komentara na društvenim mrežama. On postavi sliku, ja lajkujem i ponekad nešto prokomentarišemo. Onda on odgovori na moj komentar…

I ti to nazivaš kontaktom? 

A što da ne?

Ali to je totalno isprazno, sve te fotografije i komentari, to blage veze nema sa realnošću…  Da li ste ikada otišli na piće?Da li se uopšte poznajete?

Da da, za koga me to smatraš? Poznajemo se. Pričali smo puno puta.

I to je sve? Ništa više od toga?

Dobro de, dopisujemo se tu i tamo na Whats App-u.

Čekaj da ponovim: ako sam dobro shvatila, ložiš se na nekoga koga sretneš ponekad, sa kojim nemaš ništa i ne znaš ni kada ćeš ga ponovo videti? A nisi baš ni sigurna da mu se dopadaš?

Jooj, kako to zvuči prozaično… da ti objasnim: 

Mi, žene, smo takve. Maštanje je dozvoljeno pa čak ponekad i poželjno. Često nam tako nešto treba da bismo razbile monotoniju života. Fantaziranje o nekome ili nečemu. Sve je tototalno bezopasno a opet sasvim dovoljno da nas digne, da nam popravi raspoloženje. da nas prolepša, čak. Ipak, imaj u vidu da to nisu totalne fantazije.
Uvek je sve moguće, u suprotnom to ne bi imalo baš nikakvog smisla.
Možda bude, a možda i ne bude.
Ali sama ideja da je to moguće, dovoljna je da nam da novi elan, da nas podstakne. Dobijamo krila.

Možda ga ti uopšte ne zanimaš, možda je sve ovo za njega samo laka zabava? 

Možda. A možda ni meni nije do njega, već samo ubijam vreme i tako sebi podižem raspoloženje.
Šta gubim? Ako jednog dana zaista budemo zajedno… vredelo je.

Ako ne… opet je vredelo. Dve rečenice, par stikera, veruj mi i to je ponekad dovoljno da mi ulepša dan. Oraspoložim se, nasmejem, malo maštanja ne može da naškodi. Život je lep.

Hej, vidi ovo, okačio je novu fotografiju… odmah ću da napišem komentar! Ili ne, neću još. Neka se prži…  Sutra ću.

 

 

 

 

 

 

No Comments

    Leave a Reply