Onima koji su nekada slušali i voleli Boja Džordža ne moram ništa da objašnjavam. Bio je drugačiji, bio je svoj, planeta je ludovala za njim. Zatim je potonuo, kao i mnogi njemu slični, nestao. A onda lagani povratak na površinu. Postao di-džej, puštao muziku po klubovima. I kod nas bio; da li su prisutni uopšte znali da im je domaćin nekada bio idol čitave jedne generacije?
Preslušavajući razne pesme i autore, naišla sam na Njega. Jedinstven, izmenjen, fascinatan.
Kralj se vratio, moleći za oproštaj sve one koje je povredio kad je posrnuo.
Postoje pesme koje vas vuku da ih preslušavate, sve dok vam ne postane jasno zašto.
Sećanje na jednostavna vremena kada se činilo da je dovoljno pružiti ruku. Sve će uvek biti tu, godine ne prolaze, radim šta hoću, kad hoću. Život je relativna kategorija, ono što se ne zna, nije se ni desilo.
A zatim oči crvene i kapci otekli od neprospavanih noći.
Kralj se vratio, ja sam mu oprostila. Ali sebi nikada nisam.
No Comments