Ajoj, januar, krajnje je vreme da najzad počnem da vežbam. Neće mi biti prvi put da počinjem, i pouzdano tvrdim da mi je svaki put prijalo. Tako je, svaki put kada bi počinjala da se bavim nekim sportom, vredelo je. Problem je… SVAKI PUT. Svaki put znači da je uvek bio početak i kraj, i da bi svaki put započela nešto novo.
Dobro je poznato da su žene komplikovana stvorenja, stoga ja, luda žena, ne predstavljam izuzetak.
Ovog puta se spremam za kućnu varijantu vežbanja.
Nego, evo kako je sve to počelo.
Nekada davno, vrlo davno, dok sam još imala višak vremena i energije, rešila ja da postanem zgodna žena. Ne u onom smislu, ne ne! Nego sam odlučila da nabacim mišiće. Lepo izgleda kada leti nosimo haljine bez rukava. Odlučila, pronašla lokalnu teretanu i učlanila se.
Luda žena u teretani
U teretani su postojali takozvani ženski i muški termini. Logika nalaže da se žene opredele za ženski termin. Da, ali ženski termin je bio pun – žena! Ko kaže žene, kaže kokoške. Ubrzo mi je dojadilo da vežbam u prostoru u kome se umesto muzike u pozadini čulo samo kokodakanje. Čak verujem da su neke cure u teretanu dolazile isključivo da bi se ispričale. Pored toga, veliki nedostatak vežbanja sa ženama je što sve kidišu na iste tegove – one najlakše. Tako da je situacija bila krajnje konfuzna.
Nakon nekoliko pokušaja koji su me doveli u stanje totalne frustracije, prebacila sam se u muški termin. Tamo je bilo mnogo mnogo bolje. Prvo, laganih tegova koliko ti srce poželi. Drugo, puno nabildovanih tipova, uvek spremnih da pomognu nejakom ženskom čeljadu. Samo glasno pitate ko zna engleski? – i odmah dotrči njih nekoliko.
Kako da vam kažem – procvetala sam.
Međutim, kao što pesma kaže, sve što je lepo ima kraj, pa tako i ova moja faza. Počela sam novi posao zbog čega više nije bilo vremena za druženje sa zgodnim komšijama.
Luda žena trenira tenis
Nakon teretane, prešla sam na teniske terene. Ima taj sport mnogo prednosti. Elegantan je. Mislim, odeća koju žene nose na treningu je elegantna. Može suknjica, može šorc, može helanke, može haljinče…
Zatim, tenis je vrlo fotogeničan sport. Lako je pozirati s reketom u ruci, uvek ostavljate dobar utisak. Tenis je sport zgodnih žena i muškaraca. A nakon treninga, tu je kafić gde se skuplja odbrana ekipa, razglaba se o putovanjima, turnirima, ma svašta se dešava po teniskim klubovima, ja to dobro znam.
(Ko je gledao nekadašnju Dinastiju shvatiće o čemu pričam).
Nego baš zato što se na tenisu svašta dešavalo, reših ja da se manem šljake i svoje sportske napore usmerim u drugom pravcu.
Luda žena pliva
Plivanje je najbolji sport, najzdraviji, najkorisniji za telo i um. Još ako imate dobar kupaći kostim, koji pokazuje samo ono što treba, uspeh je zagarantovan. Mislim, sportski uspeh naravno. Donela sam čvrstu odluku da idem na bazen najmanje dva puta nedeljno. Možda i tri. Zavisi. Ali svakako je plivanje najbolje za mene, dobro, nisam neki plivač, ali šta tu ima da se zna, održavam se na površini, to je ok. Dakle bazen svake nedelje. Tri puta. Ne, ipak dva puta, ne postizavam češće. Uostalom i da odem jednom nedeljno, šta fali? Prozgodniću se očas posla, ima da izgledam kao supermodeli sa Victoria Secret revija.
Plivalački zanos je potrajao čitavih mesec dana.
Ne, nisam plivala dva puta nedeljno, ipak je to u današnje vreme bilo preambiciozno, ko ima toliko slobodnog vremena? Recimo da sam na bazen otišla… nekoliko puta. Šta se zapravo desilo i zašto sam prestala? Imala sam dobar razlog: nisam našla adekvatan kupaći kostim. Imala sam neke stare, ali prastare, toliko su me nervirali da sam na kraju odustala i rešila da plivanje ostavim za leto, kad se u prodavnicama pojave nove kolekcije.
Luda žena vežba pilates
U jednom trenutku sam shvatila da je za mene najbolje da treniram u sali, u grupi. Grupne vežbe, to je prava stvar! Pošto me je i dalje držala želja da doteram svoju malkice posustalu figuru, upisala sam se na pilates. Lagane vežbe, sve fino i polako, ništa kardio, nema skakanja i znojenja. Nežno i suptilno, preoblikovaću svoje telo i dovesti ga do sa-vr-šens-tva.
Pilates je definitivno BIO prava stvar. Jedini problem je bila – instruktorka. Simpatična ženica je sa pet banki vežbala kao da ima dvadeset! Njena verzija pilatesa se malkice razlikovala od onoga što sam ja zamišljala, te skoro da nijedna od nas nije mogla da isprati pakleni tempo koji je živahna instruktorka nametala
I tako…
Pošto nada umire poslednja, još uvek nisam odustala. Jednostavno, vežbaću kod kuće. Šta i kako? Nemam pojma. Na jutjubu ima sve, srećom, treba samo malkice da pročešljam i naćiće se nešto za mene.
Kupila sam božanstvenu podlogu za vežbanje, udobna je baš kako treba. Nego još nisam odlučila u koje doba dana treba vežbati. Kažu ujutru je najbolje, znači da ustanem u šest? Ne dolazi u obzir! A uveče nisam u stanju… Nema veze, sačekaću da budem na godišnjem odmoru, počeću tada. Osim ako ne otputujem negde…
Nije mi lako.
No Comments