Moji omiljeni snovi su oni u kojima si ti, a na kraju ne znam tačno šta se desilo. Jer, ako ne znam, onda je sve moguće, onda još ima nade. Ako ne znam, možda će se taj isti san nastaviti neke noći, nije važno koje, možda ću te ponovo sanjati, možda…
Možda češ doći kao što smo se dogovorili, kao što se nismo dogovorili, jer nismo ni razgovarali. Možda sam ja samo sanjala da smo se pogledali i izgovorili ono što nikada nismo rekli.
Verujem da će u mom narednom životu sve biti drugačije, onako kako bih sad želela da bude, samo kada bi to moglo. Verujem da će taj naredni život biti, jednom, nekako.
Ali šta ako narednog života ne bude, ili ga možda ipak bude, no mi se ničega ne setimo? Šta ako u tom narednom životu mi ne budemo Mi? Šta ako zaboravimo sve što sada želimo a nemamo, jer, eto…
Šta ako je sve to samo moja iluzija, san koji mi povremeno nailazi a u njemu ti, taj san iz koga se budim a ne znam tačno šta se desilo?
Šta ako smo se pogledali, ako sam ja tebe pogledala, a ti mene jer si bio tu, tada, i samo zato?
Moji omiljeni snovi su oni u kojima si ti, a na kraju ne znam tačno šta se desilo. I sve je moguće, u tim snovima, sve je baš kako bi trebalo da bude, mi smo Mi, negde, nekako.
No Comments