Kad mi je bilo dvadeset, bila sam lepa i vitka, a kosa mi je u zlatnim talasima padala na ramena. Bila sam sveža, nasmejana i – naivna.
Sa dvadeset nisam ništa znala o životu, ljudima, i baš ništa o muškarcima. Zagledala sam svoje vršnjake, romanse su se svodile na razmenu pogleda i osmeh u prolazu.
Stariji su za mene bili „čike“, ljudi u godinama koji nisu spadali u kategoriju potencijalnih momaka pa čak ni simpatija. Stariji muškarci samnom nisu imali nikakve dodirne tačke.
Tokom studija sam povremeno radila, obavljala neke posliće za džeparac. Na jednom od tih poslova prišao mi je čovek od nekih 35 – 40, uspešan, popularan, simpatičan.
Jesam bila sam lepa, ali pre svega, svežina koju daje mladost je tada verovatno bila moj najjači adut.
Ništa se među nama nije desilo, jer je za mene, dvadesetogodišnjakinju, čovek od četrdeset bio – star. Ispratila sam njegovo udvaranje onako, sa strane, kao da smo bili akteri u nekom filmu. Dala sam mu broj telefona, ne znam zašto. Nisam razumela šta čovek od četrdeset želi od cure od dvadeset. Zvao me je, govorio kako bi bilo lepo da ležim pored njegovo psa na krznu pred njegovim kaminom… udvaranje mu je bilo prefinjeno, rekla bih čak, iskreno.
Bila sam zbunjena, laskalo mi je što mi je prišao čovek koji je uspeo u životu. Bio je poznata gradska faca, imao je privatan biznis. Ali me nije privukao, za mene je bio star.
A imao je i ženu.
Završilo se tako što nije ni počelo, jer me nije zanimalo udvaranje starijeg, oženjenog čoveka.
Mnogo godina kasnije, shvatila sam da je kod muškaraca nakon četrdesete, jurenje i muvanje mladih devojaka opšte mesto.
Jer sam se rastala baš od takvog.
Jednom prilikom, dok smo još bili zajedno, spomenuo mi je „poznatu gradsku facu“ koji se kreće u krugovima isto tako poznatih matorih momaka. Setila sam se nekadašnjeg udvarača, srećom te sam bila dovoljno normalna, prisebna i razumna da odbijem nešto što je moglo samo da bude bljutava šema mlade devojke i oženjenog „momka u najboljim godinama“.
Moj, sada bivši, u svojim četrdesetim isto se tako ložio se na mlada tela, duge kose, sjajne oči i svežinu koju ja više nisam imala.
Bio je uspešan u svojim osvajanjima, do te mere da smo se jednog lepog dana rastali uz gromoglasni skandal.
Nego, te curice s kojima se savatavao mi nisu bile jasne. Kog đavola su tražile sa mnogo starijim likom koji je mogao tata da im bude! Uzbuđenje zbog tajne veze? Možda su se ložile na njegov novac, na uspeh, veze i poznanstva? Jedino što mi pada na pamet je da su sve te devojke bile mnogo glupe. Zato što im je laskalo da im priđe neko iskusan i imućan, degradirale su sebe u običnu igračku, u mlado telo za zabavu. Postajale bi prolazan predmet interesovanja, i to baš predmet, lovina kojom su se matori momci međusobno hvalili dok su ih žene i sitna deca čekala kod kuće.
p.s. Za one koje to nisu još shvatile – ljudi se ne menjaju.
No Comments