Nikada nisam umela da budem slatkorečiva. Ne umem da kažem „divni ste“, ili „šta bih ja bez vas“, ne umem da podilazim. Nemojte misliti da sam neprijatna, to nikako. Umem ja da se zahvalim, ali zašto bih za ime sveta nekome pričala da je divan, ako to ne mislim??
Previše pričam. Govorim kada ne treba, a ćutim kada bi trebalo da progovorim.
Kažem šta mislim, ponekad i neuvijeno. Međutim za sebe odgovorno tvrdim da sam poštena i otvorena.
Ne prenemažem se. Ja sam jednostavna osoba. Kad mi se neko dopada, to (na žalost) i kažem. Jeste, igre udvaranja umeju da budu veoma uzbudljive i šarmantne. Ali nikada se ne bih upustila u flert bilo kakve vrste, ako mi se udvarač ne dopada. A ako mi se zaista dopada… život je kratak. Nisam laka žena, daleko od toga. Jednostavno, malo je takvih koji mi se zaista sviđaju. Kad je već tako a svet brzo prođe, za tren oka nas više nema… čemu prenemaganje?
Srčana sam, borim se do kraja za svoja uverenja, čak i kada vodim unapred izgubljenu bitku. To često bude na moju štetu, ali mi savest ne dopušta da se ponašam drugačije.
Umem da budem prgava i pravdoljubiva; ali nikada nisam i ne bih uvredila ili povredila namerno. Preosetljiva sam, pa tu osobinu umem da prepoznam i kod drugih, meni sličnih.
Dobar sam prijatelj i visoko cenim i vrednujem svaku pomoć koja mi je ikada pružena, svesno ili slučajno, kao splet okolnosti.
Nikada ne sudim drugima, i trudim se da budem bez predrasuda. Svako treba da živi kako želi i kako mu prija, ako je ikako moguće da pri tome ne povređuje one koji ga vole.
Sve osobine koje su moja snaga, ujedno me čine izuzetno ranjivom. Isuviše se lako otvaram, prebrzo poklanjam naklonost, isuviše me pogađaju udarci koji su sastavni deo života. Umem da se ponašam blesavo i rado pravim budalu od sebe. Grešim, ali svoje greške otvoreno priznajem kad ih postanem svesna.
Lako me je rasplakati, to dobro znaju svi koji su u tome ikada uspeli.
To sam ja.
Gde me još ima: