Želim da ti kažem da te više ne volim

Želim ti kažem da te više ne volim.

Da, samo zato pišem, da bih najzad stavila tačku na nas. A bili smo, bili smo veoma dugo. Predugo.

Shvatila sam da mi odavno više nije bilo stalo, ali nisam to sebi smela da priznam.

Neverovatno je koliko se žene grčevito drže svojih navika, koliko robuju svojim strahovima. Ne usuđuju se da seku. Ne shvataju da je ovaj jedan život prekratak da bi ga trošile na pogrešne ljude.

Možda nisi bio pogrešan na početku, ali čim smo sa početka prešli na nastavak, čarolija je nestala.

Ne zato što te nisam više volela, već zato što ti mene nisi.

A bili smo dugo zajedno, predugo. I bilo nam je divno.

Ne, to nije tačno. Bilo Ti je divno.

Divno je biti samnom, i ja bih rado bila u vezi sa samom sobom.

Tebi je bilo odlično. Meni nije. Samo sam krckala godine i čekala, ne znam šta sam čekala? Da se nešto promeni? Da se ti promeniš?

Ljudi se ne menjaju, najzad sam i to naučila. Kakv si bio, takav si zapravo i ostao. Jednog lepog jesenjeg dana je idila prestala, samo ja to nisam shvatila. Jednog lepog jesenjeg dana ti si opet bio onaj stari Ti, kao pre mene.

A ja, ja sam ostala ona stara Ja: uporna i verna.

 

Želim da ti kažem da te više ne volim. Odavno sam prestala da marim za tebe, ali sam to tek nedavno shvatila.

Želim ti sve najbolje, ipak, red je.

U stvari, želim ti isto ono što ti želiš meni.

 

Kada prođe ljubav, kada prođe razočarenje, mržnja, sve što ostane je jedno veliko Ništa.

Možda samo žal za izgubljenim vremenom.

A možda ni to.