Ljubav

Snovi su realnost

Ranom zorom telefon peva melodiju koja mi saopštava da je vreme. Svako jutro se zaklinjem, i svako jutro proklinjem noć koja me je zatekla budnu. Ne znam zašto još uvek piljim u ekran i slušam, užaren pogled pevača mi ne da mira a refren podseća…

Ranom zorom se budim a potom vraćam u san iz prethodne noći. Prisećam se, pa vraćam u realnost.

Još samo ovaj dan i još sledeći. Još nekoliko sedmica. Još neki mesec. Još koja pesma i poneki san.

Realnost melje, gura, sapliće. Dok po ko zna koje veče zaredom sedim u mračnoj prostoriji osvetljenoj tek ekranom, prebiram po mislima i dobro poznatim pesmama a prsti traže put po tastaturi. Misli naviru, reči nigde.

Još ovaj ponedeljak, još onaj tamo četvrtak i petak.

Još jedno godišnje doba strpljivo čeka svoj kraj.

Snovi se bore da postanu realnost, a ja po hiljaditi put slušam melodiju koja me proganja, čini mi se vekovima, ili možda samo godinama, mesecima, danima.

I ne znam kako da objasnim, ne znam šta da kažem niti šta da napišem. A ipak, prsti lete po tastaturi i kroz snove krče put ka realnosti.

 

 (Foto: Sever Zolak)

 

 

You Might Also Like

No Comments

    Leave a Reply