Nebo je ponovo plavo

Bila sam tužna, do trenutka kada više nisam bila. Prošlo je. Bilo je suza, bilo je neprospavanih noći. Pronalazila sam izgovor u nekakvom upravo odgledanom filmu, u tužnoj priči.

Bilo mi je teško, sada sam dobro, odlično.

Najlepša budućnost moguća je tek kada se prošlost prevaziđe, jer ništa lepo ne može se dogoditi dok se stare rane ne zaborave. I tako sam odlučila da izbacim iz sebe nemir koji me je proganjao i sprečavao da prođem kroz ona otvorena vrata, tamo negde u daljini.

Izvan bilo kakvog konteksta, izvan realnog vremena i realnog života, pogled, osmeh i pesma – bili su dovoljni.

Najgora godina u mom životu najzad je prošla.

Hvala na smehu i šalama, hvala na inspiraciji; nisam očekivala ništa, dobila sam novu dimenziju. Čarolija se pojavila niotkuda, a potom nestala bez traga. Tu negde, iznad mene njena senka i dalje lebdi, a samo sećanje na nju moje usne izvija u osmeh.

Kažu da je za sreću dovoljna osoba koja će vam obradovati srce…

 

(Foto: Sever Zolak)