Svi smo imali simpatije, počev od vrtića i osnovne škole kada još nismo shvatali šta je uopšte privlačnost. Mojoj petogodišnjoj ćerki već su se udvarala dva dečaka! Na moju sreću, ona još nije ušla u začarano kolo, iz koga jednom kad uđeš, nikada ne izađeš.
I ja sam kao dete imala simpatije. Ipak, rekla bih da sam pre svega pratila opšti trend i ponašanje vršnjakinja: svakoj se dopadao neki dečak, red je bio da i ja imam simpatiju. Da ne bih odudarala od drugarica, jednostavno sam „odabrala“ jednog koji je bio „slobodan“, odnosno na koga nijedna još nije bacila oko, i proglasila ga simpatijom.
Kasnije sam se zaljubljivala, a potom su nastupila i prva razočarenja. Takav je život: momci i devojke dolaze i odlaze, sjaj u očima prođe. Kada se strasti stišaju, ako shvatimo da od života ipak očekujemo nešto drugo, nakon izvesnog vremena upuštamo se u novi čarobni ciklus očijukanja, iščekivanja, radosti i tuge. Neko će čitav život provesti u potrazi za ljubavnim uzbuđenjem ili srodnom dušom. Drugi će odustati i nekako pronaći svoj mir.
Bivala sam zaljubljena i volela strasno. Mislila sam da tačno znam kakav mi se tip muškarca dopada. Nedavno sam shvatila koliko je u životu i univerzumu sve relativno.
Pravilo je, da pravila nema. Kriterijum je vrlo jednostavan: dopada mi se, ili mi se ne dopada.
Nekada sam isključivo sledila sopstvenu nit, želje i vizije. Sada sam spremna da se borim za svoj izbor i shvatam da se ljubav ne može racionalno opisati. Ljubav je za mene i dalje sjaj u očima, ali i nova energija, hod uzdignute glave u susret novoj radosti. Ljubav je razumevanje, strpljenje, vera i istrajnost.
Jedna meni draga osoba nedavno se pohvalila velikim brojem prolaznih veza. Ja lično, i dalje verujem u stihove pesme:
You must remember this, a kiss is still a kiss
a sigh is still a sigh…
Moonlight and love songs, never out of date
hearts full of passion, jealousy and hate…
No Comments