Sigurno znate taj izraz? Kada se nađete u situaciji koja vam se čini poznatom, kao da se već desila u nekom prethodnom životu? Kada upoznate nekoga i imate konfuzan osećaj da ste se već negde sreli pa je sasvim prirodno da nastavite tamo gde se stali… Kada vas privuče osoba koja sa vama nema ama baš nikakve veze niti sličnosti… I to je sasvim očigledno i jasno. Ali opet…
Mnogo je vode proteklo pod mostovima.
I ponovo taj déja vu.
Iščitala sam chat prekinut pre nekoliko meseci, pun vrcavih komentara nalik na partiju stonog tenisa. Loptica je brzo i veselo letela s kraja na kraj stola. Povremeno bi zakačila mrežu, činilo se da će partija biti prekinuta; ipak bi nekako preskočila prepreku a protivnici bi se obnovljenom žestinom vratili okršaju.
Sve dok u jednom trenutku nije jednostavno pala na tlo, i tamo ostala.
Sada znam da ćemo se ponovo sresti. Mnogo toga znam, ali neću da otkrijem.
(foto: Sever Zolak)
No Comments